HOLIVUDSKI GLAMUR ili Kako su nekadašnje glumačke ikone popularizovale nokte? II DEO

HOLIVUDSKI GLAMUR ili Kako su nekadašnje glumačke ikone popularizovale nokte? II DEO

U prethodnom tekstu smo sa distance od nekoliko desetina godina posmatrali prošlost odnosno istoriju nege i dekoracije prirodnih noktiju, u čemu su veliki udeo imale evropske dame visokog staleža krajem XIX i početkom XX veka, neposredno pre početka prvog svetskog rata. Danas ćemo se osvrnuti na događanja u ovom kozmetičkom polju nakon 1920. godine, kada na modnu scenu nastupa kompletno nov imidž takozvane evropske “posleratne žene”.

Prvi deo ovog teksta možete pročitati klikom (ovde).

Pojava laka za nokte (kakvog danas poznajemo u modernom smislu) vezuje se za sredinu 1920-ih, sa imidžom nove posleratne žene, što je posebno popularizovala vodeća dizajnerka tog vremena – čuvena Koko Šanel. Centar mode – Pariz – učinio je sredinom 1920-ih “revoluciju” ženstvenosti, pri čemu su žene postale samouverene. Takav imidž uzrokovan je posleratnom emancipacijom žena u krugove koji su se do tog momenta smatrali isključivo muškom sferom interesovanja i zalaganja. Žena tog vremena bila je moderna vamp žena u poslovnom kostimu, koja je počela da usvaja tipično muške navike, do tada zabranjene ženama, poput konzumiranja alkohola i duvana, a deo njene šminke postao je i lak za nokte. Od tada, počinje ubrzan razvoj industrije lakova, nege i lakiranja noktiju.

Mišel Menard

U istoriji je ostala upamćena francuska profesionalna šminkerka Mišel Menard kao prva žena koja je plasirala lak za nokte. Ubrzo je nastala kompanija Max factor, koja je svoj prvi lak plasirala daleke 1927. godine. Pamti se da su lakovi nastali istovremenim razvojem automobilske industrije 1920-ih, stoga su prvobitni lakovi za nokte imali formulu sličnu auto-farbi, i bili su vrlo nepostojani, što je rezultat vrlo retke, vodenaste formule koja je uzrokovala prerano krzanje laka na noktima.

U tom smislu, kompanija Revson (kasnije preimenovana u Revlon) plasirala je lak nakon što je primenila pigmente u samoj formuli laka, što je znatno popravilo njegovu strukturu i povećalo postojanost. Upotrebom pigmenata kompanija Revson se mnogo izdigla iznad svoje konkurencije. Taj prvi Revlonov lak sa poboljšanom formulom plasiran je 1932. godine, a u odnosu na prethodnike bio je manje proziran i nije ostavljao linije kuda je prolazila četkica nakon sušenja. Prema nekim informacijama, takva inovacija načinila je od kompanije Revlon multimilijardersku kompaniju u roku od samo 6 godina. Međutim, njujorška berza 1929. godine doživljava slom, te su 1930-te obeležene ekonomskim padom, upamćen kao period velike depresije.

Reklama za Revlon lak za nokte iz 1920-ih

Iako je Revlon plasirao prvi moderan lak u takoreći “najgore vreme”, ta kompanija postavila je diktat kvaliteta u prvoj polovini XX veka i posebno je zaslužna za popularizaciju lakova za nokte, a naročito za kasniji razvoj kompletne industrije proizvodnje lakova. Sredinom 1930-ih pridružuju im se Kristijan Dior i Koko Šanel, koja odlučuje da se, pored modne, pozabavi i industrijom lepote.

Šanel je, shodno popularizaciji “male crne haljine” (little black dress) i celog njenog dizajnerskog koda koji se bazirao na crnoj boji, plasirala i popularizovala prvi lak u crnoj boji, koji je ostao obeležje te kompanije do današnjih dana.

Sve do drugog svetskog rata lakiranje noktiju nije potpuno zaživelo, a onda je tokom kasnih 30-ih godina, podsticajem holivudskih diva sa TV ekrana, zavladalo pravilo da dame ne bi trebalo da izađu u provod ili dvevnu šetnju bez ruža na usnama i laka za nokte, u istoj boji kao što su namazane usne (najčešće su crvena i roze boja bile u opticaju).

Džoun Kraford, proslavljena holivudska glumica iz 30-ih godina prošlog veka sa “half moon” manikirom

Kako su filmske dive bile pioniri u popularizaciji lakova
među ženskom populacijom, prvi popularan stil uređivanja noktiju bio je plasiran upravo od strane njih.
Radi se o “Luna” ili “Half moon” manikiru. Doslovan prevod na srpski bio bi “polumesec manikir”.

Dakle, kada se govori o najstarijim tehnikama uređivanja noktiju, “half moon” u toj selekciji zauzima početnu poziciju. Ova tehnika je nastala nešto ranije, sredinom 20-ih godina prošlog veka, ali je 30-ih “ekranizovana” i, samim tim, dodatno popularizovana.

Hit film “The Women” (Žene) iz 1939. godine, posebno je proslavio Džoun Kraford, koja je za potrebe filmskih postera i intervjua za poznate časopise često fotografisana sa “half moon” manikirom.

Može se reći da su, u izvesnom smislu, modna i filmska industrija bile te koje su diktirale trendove u manikiru tokom prve polovine XX veka, bilo što se tiče tehnika ukrašavanja, nege i oblikovanja noktiju ili nijansi koje su zastupljene iz sezone u sezonu. Reklo bi se da je takva situacija opstala do današnjih dana.

SHOP! venti tu™ Puteri za negu i oporavak noktiju i zanoktica – http://ventitu.rs/shop/

Leave a Reply

Your email address will not be published.